Koliko puta u životu zastanemo zato što poverujemo da smo stigli do kraja?

Pogled ispred nas ne pronalazi nastavak. Sve deluje zatvoreno. Kao da se put upravo tu završava. I upravo tada odustajemo.

A možda put nije bio završen. Možda ga jednostavno nismo mogli videti sa mesta na kojem smo stajali.

Jer, ponekad je potreban samo još jedan korak. Jedan zavoj. Jedan trenutak strpljenja. I odjednom se pred nama otvara deo puta za koji smo bili sigurni da ne postoji.

Možda život retko zatvara vrata. Možda samo čeka da priđemo dovoljno blizu da bismo videli ono što iz daljine nije moglo da se vidi.